Dobar dan Beograde, dobar dan Srbijo! Prošlo je deset godina od kako sam otišao iz ove divne zemlje i iz ovog čudesnog grada. I opet sam ovde, uzbuđen, ispunjen emocijama, predajući akreditivna pisma predsedniku Tadiću kao ambasador Izraela.
Povratak u Beograd za mene je povratak kući. Ulicama punim života koje me toliko podsećaju na moj voljeni Tel Aviv, Kalemegdanu koji se nadvio nad ušćem dveju reka, specijalitetima srpske kuhinje, sviračima na kontrabasu i trubačima dobrog srca po restoranima Skadarlije i Ade Ciganlije, kafeima skrivenim pod dorćolskim krošnjama. Ali pre svega osećam da sam se vratio ljudima koji su mi toliko nedostajali, ljudskoj toplini koja greje srce, prijateljstvu, velikodušnosti, iskrenom smehu, istinskoj radosti življenja. To je Srbija koja mi je nedostajala.
Prvi put sam došao u Beograd u leto 1999. godine, u razorenu, tužnu zemlju, koja se nadala boljoj sutrašnjici. „Najtužnije je kad imaš sve, a onda sve izgubiš“. Ovu rečenicu sam često čuo, šetajući turobnim pejzažima. Tuga tog leta 1999. godine duboko me je potresla. Već tada sam osećao da ću se jednog dana vratiti u Srbiju, koja odlučno korača ka lepšoj budućnosti. Sretao sam ljude koji su hodali sa iskrom nade u očima. Ta nada je donela slobodu koju Srbija danas ima.
Želim da vam kažem da svaki Izraelac koji dođe u Srbiju odmah oseti snažan magnet koji nas povezuje, dva mala, hrabra naroda od oko 7,5 miliona ljudi, pred okeanom izazova i pretnji. Dva naroda željna slobode i nezavisnosti, prema kojima njihova krvava istorija nije uvek bila pravedna.
Jevrejski narod i nacija, država Izrael koja je obnovljena nakon 2000 godina progona i života u dijaspori, zauvek će pamtiti ogromne žrtve koje je u ime slobode podneo srpski narod. Posebno se sećamo herojstva mnogobrojnih Srba u borbi protiv nacističke okupacije. Nema mnogo nacija u Evropi koje poput Srba mogu biti ponosne na svoju tradiciju istinske tolerancije i bratstva prema jevrejskim zajednicama koje su sa njima živele.
Kao što postoji prijateljstvo među narodima, postoji i prijateljstvo između nacija i država. Mogu od srca da kažem da je prijateljstvo između Srba i Izraelaca duboko i iskreno. Tačno je da mi nismo susedi na geografskoj mapi, ali smo susedi u srcu.
Moja zemlja Izrael je mlada država, postoji samo 63 godine. Ona je ostvarenje starog sna 4000 godina stare nacije. Naroda koji je čovečanstvu darivao Bibliju, proroke, kraljeve Solomona i Davida, želju za slobodom, ali je pola svog veka lutao beskrajnim, močvarnim putevima izgnanstva s molitvom „sledeće godine u Jerusalimu“. Ponekad se snovi ostvaruju. Jevrejski narod se vratio kući da za sebe ponovo izgradi život ispunjen slobodom i nadom.
„Izrael je najveća mala nacija“, neki kažu za nas. Tačno je - jaki smo. Tačno je i da imamo snagu i potencijal. Tačno je da smo spremni da susedima pružimo ruku u ime mira. Priznajemo pravo naših palestinskih suseda na suverenitet i nezavisnost. Pozivamo ih da svoj put ka boljoj budućnosti grade isključivo kroz dijalog sa nama, samo uz uzajamno prihvatanje prava onog drugog da postoji. Osnivanje države mora biti čin hrabrosti a ne PR-a. Verujemo da se svaki nesporazum može premostiti bez nametanja rešenja spolja, i svakako bez pretnji terorom i nasiljem. Nova država na Bliskom istoku mora biti rođena iz dijaloga sa susedom, a ne glasanjem u Njujorku, ili „lajkovanjem“ na Fejsbuku.
Dobar dan Srbijo! Diplomate takođe imaju pravo da budu ponekad sentimentalni. Drago mi je što sam opet ovde u jednoj optimističnijoj Srbiji, Srbiji fantastičnih pobeda u tenisu i odbojci, veselih ulica i euforične atmosfere novih početaka. Shalom!